Muzika na struju

Dokumentarac od tri epizode koji po scenariju Dušana Vesića režira i producira Miloš Jovanović biće prikazan u decembru na RTS-u.
- Kej kod „Juge” je jedno od značajnijih mesta u Beogradu za moju karijeru. Ovde snimamo priču koja se odnosi na 70. godine dok sam još bio klinac. Kao tinejdžer živeo sam u Zemunu i mnogo vremena provodio na keju - priča nam Momčilo Bajagić Bajaga u pauzi snimanja filma.

Reditelj i kamermani mnogo muke imaju da kamere postave tako da se vidi Dunav. Splavovi su načičkani jedan do drugog, sa obale se reka ne vidi.
- Ovde, pored reke, ljudi su dolazili i svirali gitare. Slušao sam starije kako sviraju, učio fazone… Jedan od njih je i Miroslav Tadić koji svira sa Vlatkom Stefanovskim. On je odavde otišao za Los Anđeles, tamo završio „Berkli”, pa postao i profesor na „Berkliju”. Sećam se, momci sa Fontane imali su grupu „Hogar strašni”, a moja ekipa bila je sa Karađorđevog trga, bend nam se zvao TNT - priča Bajaga.
Ekipa filma se seli na stadion „Tašmajdan”. Na tom mestu gde je održao legendarni koncert na kiši, vođa „Instruktora” priča o 80-im godinama. Stadion je ruiniran. Tribine se raspadaju, kamenice su svuda.
- Pre nekoliko godina je jedan Slovenac ovde na „Tašu” ljutito rekao: „Taj grozni NATO gađao je i ‘Tašmajdan’!” Nije, sami smo ga uništili, kazao sam - tužno priča Bajaga, a onda nostalgično pokazuje gde je bila bina kada je svirao sa „Čorbom”, a gde na koncertu sa „Instruktorima”.

- Na „Tašmajdanu” smo 85. radili dva koncerta. Prvog dana je pljuštala kiša i uništila sve instrumente, ali je publika ostala sa nama i pevala do kraja uz jednu gitaru. Tada nisu postojali pokrivači za bine, nismo imali krov tako da smo kisnuli i mi i publika. Bubnjevi su se rascvetali, sintisajzeri su pobrljavili… Neke instrumente smo uspeli da osušimo na suncu pa su proradili, ali većinu smo iznajmili za sutrašnji koncert. To nam je bio prvi značajan koncert u karijeri i spremali smo se za njega mesec dana. Toliko smo bili ozbiljni da smo noć pred svirku proveli u karantinu, uzeli smo sobe u hotelu „Taš”. Tu smo svi spavali kao fudbaleri pred utakmicu - seća se Bajaga.

Period koji se odnosi na 90. godine snima se u Domu omladine. Ali za ovo mesto Bajaga je višestruko vezan. Tu je bila audicija nakon koje je primljen u „Riblju čorbu”, baš ovde imao je prvi novogodišnji koncert sa „Instruktorima”; u Domu omladine grupa je imala i prostorije za probu.
- Tih 90-ih godina bend je prestao da radi jer su mnoge stvari bile van kontrole. Godine su bile loše i teške za sve ljude pa i za nas - seća se Bajaga, dok se selimo na sledeću lokaciju. U ulici Zmaja od Noćaja popularni roker priča o dvehiljaditim godinama kada je i nastala istoimena pesma.

- Moja Ema je živela u ulici Kralja Petra, koja se tada zvala 7. jula, a ja sam iz Zemuna često dolazio kod nje. Kada smo se venčali, prvi stan nam je bio u Skender-begovoj. Volim ceo Dorćol, a ulica Zmaj od Noćaja ne znači mi ništa više od drugih, ali mislim da ima najlepše ime i da je zgodna za pesmu. Da sam napravio pesmu Rage od Fere, to verovatno ne bi bilo tako romantično - priča Bajaga i podseća na to da je Zmaj srpski vojvoda Stojan Čupić, a Noćaj njegovo selo kraj Šapca u koje su ih meštani zvali da sviraju, ponosni na to što je njihovo selo spomenuo u pesmi.

[blic.rs]